Izrada seminarskih radova

Seminarski rad je samostalno delo studenta u kojem se pod vođstvom mentora obrađuje zadana ili samostalno izabrana tema. Tema rada može biti praktična iliteorijska. Cilj rada je da se dokaže sposobnost studenta u samostalnom rešavanju praktičnih i teorijskih problema koji ne moraju imati karakter originalnosti. Dakle, radovi ne moraju predstavljati originalno naučno dostignuće, već je potrebno pokazati sposobnost primene određene teorije, analitičkog aparata ili sposobnost analitičkog čitanja teksta. Radovi mogu donositi i pregled naučnih teorija i pravaca. Posebno je važno savladati pravila akademskog pisanja i izlaganja problematike, s pravilnim citiranjem izvora.

preuzeto sa Vikipedije


Izrada seminarskih radova se razlikoje od univerziteta do univerziteta, ili čak od fakulteta do fakulteta. Čak na nekim visokoškolskim ustanovama, različiti profesori daju različita uputstva izrade seminarskih radova.

Ipak, postoji nešto zajedničko za sva ta uputstva izrade seminarskih radova.

  • Seminarski rad mora da sadrži sadržaj, uvod, definicije, opisni deo, analitički deo (razrada), zaključak i navedenu korišćenu literaturu
  • Izrada seminarskih radova se vrši u obimu od 12-30 strana (u proseku)
  • Uvod i opisni deo seminarskog rada ne smeju biti duži od analitičkog dela
  • Zaključak seminarskog rada sme da bude na najviše jednoj punoj strani

Stil pisanja seminarskog rada treba da bude jednostavan, rečenica kratka i jasna, bez suvišnih reči i stilskih ukrasa. Cilj naučnog teksta je da informiše, a ne da pokaže autorovo jezičko umeće ili pesničke sposobnosti. Sem kad je reč o stručnim terminima,  treba izbegavati upotrebu stranih reči ako postoje odgovarajuće srpske reči; tekst nije bolji zato što u njemu sve  vrvi od stranih reči, one samo pokazuju da autor ne zna dovoljno dobro maternji jezik.


Ukoliko Vam je potrebna izrada seminarskog rada, pogledajte uputstvo za naručivanje izrade novih radova.